Исусова молитва је кратка, али моћна молитва са коренима у источном хришћанском предању, нарочито у монашким заједницама. Верује се да њено порекло датира из ране хришћанске цркве, где су је у IV веку промовисали пустињски оци као средство за неговање унутрашњег мира и сталног сећања на Бога. Једноставност и директност ове молитве чине је моћним алатом за созерцатељну молитву, често понављану као део праксе Исусове молитве за призивање Божје милости и јачање односа са Христом.

Широко се користи у источноправославној, источнокатоличкој и у неким англиканским традицијама, посебно у контексту духовне дисциплине и аскетских пракси. Молитва је такође саставни део „Молитве срца“ или „Исихазма“, који се фокусира на тиху, континуирану молитву и постизање духовног јединства са Богом. Молитва се често изговара уз помоћ бројанице (комбоскіні), при чему сваки чвор представља једно понављање молитве, помажући у усредсређеној и медитативној пракси молитве.